Karneval u Veneciji

Mira Andric Italijanski jezik

Karneval u Veneciji, ako nije najveličanstveniji, zasigurno je najpoznatiji po svom šarmu i tajanstvenosti koju poseduje i dalje nakon 900 godina, od kada datira prvi pisani dokument koji svedoči o ovom događaju.

Ko još nije čuo za ovaj karneval? Sećanja na ovu svečanost dosežu sve do 1094, kada se za vreme dužda Faliera govorilo o javnim zabavama u danima koji su prethodili Velikom postu. Zvanični dokument koji proglašava Karneval javnom svečanosti potiče iz 1296. godine, kada je Senat Republike proglasio praznikom poslednji dan Velikog posta.

 

Ipak, Karneval ima drevnu tradiciju koja doseže do obreda starih predaka koji govore o prelasku zime u proleće i koji su prisutni gotovo u svim društvima. Dovoljno je prisetiti se Saturnalija ili Dionizijskih svetkovina čiji je moto bio Semel in anno licet insanire (Jedanput godišnje dozvoljeno je biti razuzdan). Sličan je duh koji podstiče venecijanske oligarhije i vodeću latinsku klasu da uz ustupke i iluziju priušte najnižim slojevima društva da se barem na kratko približe moćnicima dozvoljavajući im da javno zbijaju šale na račun bogatih noseći masku na licu. To ujedno predstavlja efikasan izduvni ventil da se zadrže pod kontrolom socijalne tenzije.

Nekada je Karneval mnogo duže trajao, počinjao je već prve nedelje oktobra da bi se intenzivirao dan nakon Bogojavljanja i dostigao vrhunac u danima koji bi prethodili Velikom postu. Danas Karneval traje oko desetak dana uoči preuskršnjeg perioda, ali karnevalska groznica počinje mnogo ranije, možda čak nije pogrešno reći da u Veneciji nikada ni ne prestaje.

Nekada je Karneval omogućavao Venecijancima da ostave po strani svoje obaveze i da se u potpunosti posvete zabavi, gradile bi se pozornice na svim glavnim mestima. Ljudi bi dolazili da se dive raznim atrakcijama: žongleri, akrobate, životinje koje igraju, trube, frule i doboši ne bi prestajali, ulični prodavci bi prodavali koštunjavo voće, kestenje i uštipke, slatkiše svakog tipa, pažljivo vodeći računa da istaknu daleko poreklo svoje robe. Venecija, veliki trgovački grad uvek je imala privilegovan odnos sa dalekim zemljama, sa Istokom, čije je prisustvo uočljivo u svakom izdanju Karnevala. Ona je ključno mesto koje nastavlja da povezuje najčuveniju svetkovinu Serenissime (drugi naziv za Veneciju) sa legendarnim putovanjem u Kinu, na dvor Kublaj–kana, gde će se oko dvadeset pet godina zadržati nadaleko poznati Venecijanac Marko Polo.

Mnogo dana u godini bi se činilo da se svet ne opire, da želje postaju ostvarljive i ne bi bilo pomisli ili dela koje ne bi bilo izvodljivo. Takva je bila Venecija osamnaestog veka, veka koji ju je više od bilo kog drugog učinio mestom bezbrojnih upečatljivosti i baštinom svetske mašte. Tada je Venecija bila svet Kazanove, površan, veseo, nakinđuren i udvarački, svet slikara poput Bušea, Fragonara, Pjetra Longija, otađžbina oca Komedije karaktera, jednog od najvećih autora evropskog teatra i najpoznatijeg italijanskog pisca u svetu: Karla Goldonija.

U XIX veku Venecija je zajedno sa svojim Karnevalom oličavala međunarodni romantični mit i tako maglovita i močvarnog izleda postaje meta umetnika, pisaca, muzičara, avanturista i prelepih dama iz celog sveta: Sisi, Vagnera, Bajrona, Uga Foskola.

Karneval je imao period zatišja nakon pada Republike Venecije budući da je bio loše prihvaćen od strane austrijskih i francuskih okupatora. Tradicija se zadržala na ostrvima Murano i Burano gde se nastavilo sa slavljem. Tek krajem sedamdesetih godina XX veka su se grupe građana zajedno sa pojedinim građanskim udruženjima zauzele da povrate održavanje Karnevala koji će biti ponovo ozvaničen 1979. Opština Venecije, pozorište La Fenice i Venecijanski bijenale su tom prilikom priredili program koji je trajao jedanaest dana, ostavivši prostora za improvizaciju i spontanost ne zaboravljajući da pruži logističku podršku hrane i smeštaja po pristupačnim cenama.

Karneval našeg vremena je veličanstven happening koji podrazumeva prisustvo velikih sponzora, televizijskih mreža, ustanova kulture koji okuplja masu znatiželjnih iz čitavog sveta, naoružanu hiljadama karnevalskih maski koje mirno i bleštavo zauzimaju Lagunu.

Po ulicama čudesnog grada, desetak dana se dešava neprekidna predstava teatralne radosti i šaljivosti, svi pod maskama slave i veličaju draži sveta satkanog od igre, plesa, šale, raskoši......

no images were found