Inzbruk – jedna razglednica

inns_pic_resizeInzbruk. Ovaj gradić smešten u srcu Alpa je glavni grad austrijske pokrajine Tirol. Sa svojih 120 000 stanovnika ovaj grad je peti po veličini u Austriji, odmah iza Beča, Graca, Linca i Salcburga.

Svoje ime je dobio zahvaljujući reci In (Inn). Naziv potiče od sintagme „Inns Brucke“, što znači „most preko Ina“. A zašto to? Prvo naselje je zapravo stvoreno upravo na onom mestu, gde je bilo najlakše preći reku, i gde je izgrađen prvi most. Vremenom je grad nastavio da se širi oko mosta.

Od svojih 120 000 stanovnika čak jednu trećinu čine studenti. Budući da je ovo univerzitetski grad, studenti iz celog sveta dolaze da studiraju na Univerzitetu u Inzbruku. Jedinstveni položaj grada na zapadu države pruža mogućnost da se za samo dva sata vožnje stigne do Salcburga, Minhena, Ciriha, ili čak do Lihtenštajna. A čime da stignete do tamo? Najrasprostranjenije i najudobnije prevozno sredstvo je voz, ali je ujedno i skup. Ali ako volite avanturu, postoji i alternativni sistem prevoza. Ovaj sistem funkcioniše, tako što na veb-stranici možete da vidite da li neko ide sopstvenim prevoznim sredstvom u istom smeru kao i vi, ili čak vi možete nekoga da povezete. Ova varijanta je duplo jeftinija od voza, a još pritom imate priliku da se ispričate sa vozačem ili suvozačem usput.

Inzbruk je pored studijskog i pravi sportski centar. Pored novogodišnje skijaške turneje „4 skakaonice“, koja je svim ljubiteljima skijaškog sporta dobro poznata, ovde se održavaju i razne druge sportske manifestacije. U Inzbruku su se održale Zimske olimpijske igre 1964. i 1976. godine. Najbolja stvar je što ne morate biti sportista da biste učestvovali u većini dešavanja. Za ljubitelje rekreacije uvek postoje kolektivna nedeljna trčanja, vožnje bicikla ili rolera. A ako ste baš u formi, možete pokušati da se popnete na vrh Hafelekar, koji se nalazi na 2269 metara nadmorske visine. A ako niste u formi, a baš želite da vidite šta ima iznad Inzbruka, možete se uvek popeti žičarom.

Ono što daje posebnu čar ovom gradu jeste njegova multikulturalnost, koja je potpuno nesrazmerna sa njegovom veličinom. Ovde ćete se pre sporazumeti sa nekim na ulici na srpskom, engleskom ili turskom, a možda čak i pre na italijanskom nego na nemačkom. Takođe je zanimljivo da kada pada kiša skoro niko ne nosi kišobran. Valjda zato što se skoro nikada ne zna kada će pasti kiša. Čak i ako pogledate vremensku prognozu, neće vam mnogo pomoći.

Budući da se u Inzbruku uvek nešto dešava i u zimu i na leto, ako ste u prilici, ništa nećete izgubiti ako vas put nanese na ovu stranu. Sve u svemu, jedan ljubak gradić, koji zaista vredi posetiti.